Rakija je zaselak sela Gledić, između ćuvika Đule i Tasovog brda, kroz koji protiče Rakijski potok, koji nakon najvećih kiša ostaje bistar kao rakija. Pitomo mestašce, dušom i bogom dato za šljive, autohtone stare sorte Crvene Ranke, Metlaš, Belošljive, Crnošljive… Kažu stari „k’o u nedrima“: blaga klima, odlično provetravanje razvigorima i jugom, umerene padavine, dosta snega. Sunce greje čim se pojavi sa Tasinog brda i tako celi dan do sumaraka i zalaska za Đulu.
Na imanju imamo pet prirodnih izvora, voda ukusna da je moraš „preseći“ rakijom da se ne napiješ mnogo. Krajolik u hrastovoj i bukovoj šumi, proplanci i livade mirišu… Voćnjaci na blagoj, nekad i strmoj padini prema suncu u zemlji rastresitoj, pomalo kamenitoj. Još od stradanja vinograda pre oko 150 godina od filoksere, voćnjaci šljive zauzimaju centralno mesto u zaselku Rakija.
Neko bi rekao: terroir opredeljuje vrhunska pića i rakije, mi kažemo Rakija iz Rakije
iskustva
od starih sorti voća
odmor i uživanje
“Sve pohvale za rakiju i njen kvalitet… Pohvale za majstora Dejana… Kada bi više ovakvih ljudi bilo gde bi nam bio kraj… Živeli!”
Relja Grmuša
“Pa, kad bolje šljivovice nema. Ja mislim da nema – čekam demante…”
Milan Jovanović
“Šljivovica od crvene ranke iz hrastovog ili dudovog bureta u prošlosti je činilo rakijski identitet Srbije i srpskog naroda.”
Ilija Malović
“Sinoć, posle par godina, ponovo sam pio „Rakiju iz Rakije“. Prepoznatljiv ukus ranke, blaga na ukusu, a opet puna aroma, meda, šljive, oraha… Ma, preporučio bih svima.”
