Нема производа у корпи.
Izbor između srpske rakije i nekog drugog jakog alkoholnog pića svodi se na izbor između dva filozofska principa: Slobode i Sigurnosti. Želite li nešto što donosi rizik i uzbuđenje koji idu sa originalnošću, ili se radije opredeljujete za sigurnost koju garantuje serijska proizvodnja? Ni jedan, ni drugi izbor nisu loši, samo govore o nečijem karakteru, o spremnosti da se upusti u avanturu, da pobegne od dosade.
Zasićenost od serijske proizvodnje koju je donela globalizacija kod hrabrih rađa prirodnu potrebu da se odupru, potraže novi horizont, iskažu svoju kreativnu stranu. To rađa glad za originalnim, ekskluzivnim i domaćim.
Ekskluzivne rakije
Ovakvih rakija nema mnogo… Prave se od domaćih sorti gajenih u ekološki čistoj sredini, isključivo po tradicionalnoj recepturi. Zato su posebne.
Rakijske ture
Rakija nije za samog čoveka. Rakija je za druženje, za prijatelje, za goste i svatove. Zato u Rakiji organizujemo rakijske ture: da nam dođu gosti i da se družimo…
Sadnice crvene ranke
Takvi smo… Zanemarili smo i skoro uništili kraljicu srpskih šljiva: crvenu ranku, najbolju rakijsku šljiva. Zato smo krenuli u akciju da je zaštitimo, podmladimo i vratimo…
I krenuše Dragana i Dejan još jednom, iz početka. Na starom imanju Đusića, u zaseoku Rakija, pokraj bistrog Rakijskog potoka, u miru šuma i pašnjaka…
Dimi se ponovo dim iz kazana, a iz lule kaplju biseri. Pune se hrastova burad i ćuti u tami podruma rakija po koju godinu. Sve dok i na nju ne dođe red da izađe pred gosta, prijatelja, namernika… Da ga pozdravi, osveži i obraduje. Da mu da snage, zdravlja i veselja.
Opet se čuje pesma berača među šljivama. Opet se komšije skupljaju oko kazana. Ali, sada dođu i gosti poizdalje. Da vide šta to ima u Rakiji, da omirišu poljsko cveće i muškatle ispred podruma, da udahnu dah Gledića i probaju najbolje srpske rakije. Živeli!
Tek po okončanom samoupravnom socijalizmu, pred kraj XX veka, potomci Đusića, kao i njihovi preci pre tri stoleća, kreću ispočetka. Pretekli voćnjak od 2 hektara, sa autohtonim sortama šljiva (crvena ranka i požegača), uživo svedoči pripovesti o tome kako su Leko i Taso živeli i trgovali, te kako su Petar i Lena gazdovali. Na svu sreću, niko nije uspeo da prisvoji i obznani tajnu koja se prenosila sa kolena na koleno, pa se u naše dane, preko rakije iz Rakije – zaštićenog porekla, iznedrava skrivena specifična tehnologija.
Poznata kroz vekove po svom gostoprimstvu, porodica Đusić je u svakom putniku namerniku gledala radog gosta, u svakom zemniku su očekivali i videli prijatelja i rođaka.
Slede rekviriranja nove vlasti, oduzimanje zemlje, drakonski porezi, šikaniranje, ubistva domaćina četničkog kraja, rečju: zatir domazluka i srpskog sela.
Teško je bilo u decenijama koje su dolazile. Trebalo je preživeti, ali ne zapustiti imanje – bar ono što je od njega ostalo…
Poznata kroz vekove po svom gostoprimstvu, porodica Đusić je u svakom putniku namerniku gledala radog gosta, u svakom zemniku su očekivali i videli prijatelja i rođaka.
Viđena i uvažavana u čitavom Gružanskom srezu, sticala je poverenje i naroda i države !!!
Oslobađali Srbiju i pekli rakiju iz zaseoka Rakija: Šumatovac, Akpalinka, Kula, Pirot, Podujevo, Vranje, Grdelica, Niš… Taso, Leko, Petar, Radoje, Branko, Prvoslav, Radojka, Dušanka, Dragana, Dejan, Lena… Tradicija duga preko 200 godina!!!
Iz vremena kada je Petar I Đusić od Hadži-baše Pljakića dobio na kocki deo zemlju u brdima prema Kragujevcu (eh, to je priča za esej…) krenuše i prve „objave“. Prema defterima, pisanim dokumentima iz XVII veka: Porodica Đusić se iz kasabe Karanovac preselila nešto severnije, u selo Gledić, po kome i gromadska planina do 922 metara nadmorske visine dobi ime. Kasnije će Karanovac u Srpskoj revoluciji biti spaljen od ustanika Crnog Đorđija, te varoš, mahala od drveta, smeštena između dva izvora – dve Zlatarice, postaje zgarište i Sijaće polje. Čaršija Karanovac će biti obnovljena na uzvišenju kod šančeva, a vremenom promeniti ime u Kraljevo, udvorištvom stanovnika prema novokrunisanom kralju Milanu Obrenoviću.
“Sve pohvale za rakiju i njen kvalitet… Pohvale za majstora Dejana… Kada bi više ovakvih ljudi bilo gde bi nam bio kraj… Živeli!”
Relja Grmuša
“Pa, kad bolje šljivovice nema. Ja mislim da nema – čekam demante…”
Milan Jovanović
“Šljivovica od crvene ranke iz hrastovog ili dudovog bureta u prošlosti je činilo rakijski identitet Srbije i srpskog naroda.”
Ilija Malović
“Sinoć, posle par godina, ponovo sam pio „Rakiju iz Rakije“. Prepoznatljiv ukus ranke, blaga na ukusu, a opet puna aroma, meda, šljive, oraha… Ma, preporučio bih svima.”
